На питање, каква је била пољопривредна 2024. година, најкраћи одговор би могао да гласи „не поновила се“. Суша је умањила приносе и квалитет у свим секторима аграра, а уз ту невољу, изразито неповољни тржишни услови на међународном, а самим тим и на домаћем тржишту, снажно су утицали на свеукупан овогодишњи резултат пољопривредне производње.
У најтоплијем делу лету и у историји мерења температуре у Србији, чак 70 дана било је без кише са дневном температуром на отвореном пољу од преко 50 степени, док ноћна није падала испод тридесет.
Ратари су у сваком случају били суочени са бројним изазовима.
Када је реч о воћарству подаци показују да су неке воћне врсте, попут малине и вишње доживеле пад, док је производња јабуке, крушке и осталих воћних врста остала донекле стабилна, али је генерално и за воћаре и за виноградаре ово била једна од најтежих година.
Повртари су имали више среће. Иако суочени са великим климатским изазовима и изузетно скупим инпутима, произвели су укупно око милион ипо тона различитог поврћа чиме су подмирене домаће потребе, уз значајан извозни потенцијал.
Стручњаци кажу да су се из ове године могле извући значајне поуке. Једно је сигурно климатски изазови тек предстоје, што захтева комплетну промену произвођачке парадигме. А рецепт за остваривање профитабилности налази се, пре свега, у повећању прихода по хектару. Србија то може, уверени су познаваоци прилика у аграру.
Извор: РТВ